Da li je na ovaj naslov u Novostima potreban bilo kakav komentar? Pročitajte ceo članak. Pa se pitamo zašto nam je u Srbiji ovako kako nam je? Zato što ljudi kao što je pop Bogdan nisu na robiji već na crkvenom oltaru.
Evo mog članka objavljenog u Akter magazinu o tome koliko ima smisla smanjivati cene proizvoda i troškove proizvodnje u slučajevima veće konkurencije (u vreme krize). To što kod nas preduzeća nisu navikla na konkurenciju, pa kad je osete, jedino što znaju je da smanjuju cene i otpuštaju radnike. Onda nezadovoljni radnici proizvedu loše proizvode koje direktori isporučuju ditributerima (umesto da prodaju) po cenu nerentabilnosti poslovanja i eto recepta za katastrofu.
Crni biseri sa Tahitija
Pre neki dan čujem na TV-u izjavu direktora jednog od najčuvenijih srpskih preduzeća, doduše čuvenog još iz vremena socrealizma. Kaže, finansijsku krizu pobeđujemo, naravno, smanjenjem troškova proizvodnje i snižavanjem cena. Po onom starom principu, još iz vremena Adama Smita, da ukoliko se smanji potražnja nekog proizvoda, onda smanjujemo cene. Ljudi nemaju para, manje kupuju, pa će ih niža cena naterati da kupe. Da li je to tako? Jeste u 19. veku, ali mi smo danas u 21. veku, pa se situacija od tada neumitno promenila.
Čak i u ovim našim uslovima, takozvane oskudice i relativno niskih plata, da li naši ljudi kupuju isključivo vođeni racionalnom idejom nižih cena? Bio sam skoro kod sestre u Torontu mesec dana, i verujte mi da su one najniže cene kod nas i dalje više od cena odgovarajuće robe u Kanadi. Kvalitet za kvalitet, komad za komad, kod nas je sve skuplje, pa čak i namirnice. U isto vreme, pre neki dan u „Tempu“, gužve kao da smo pred sudnjim danom, ljudi čekaju na kasi po sat vremena, i ne mogu da iznesu šta su sve nakupovali i to po prosečno višoj ceni nego na Zapadu. Iznose se i plazma televizori, elektronika i od par hiljada evra. Da li to oni kupuju samo zbog niske cene? I da li stvarno veruju da su to baš tako niske cene, da niže ne mogu biti?
Da povećate cenu, ponudite nove funkcionalnosti (inovacije) proizvoda ili usluge koje mogu opravdati dodatno povećanje cene, ili da uz istu cenu kupcu stvorite percepciju veće vrednosti
U velikoj samoposluzi imate hiljade i hiljade artikala kojima u većini slučajeva ni zaposleni ne znaju cenu. Za većinu ljudi koji nemaju slonovsko pamćenje, većina cena na tržištu je nešto o čemu sude isključivo poredeći ih sa cenama sličnih proizvoda. Ako hoćete da kupite plazma TV, onda će izbor približno izgledati ovako: 32 inča je 500 evra, 36 inča je 800 evra i 38 inča je 1500 evra. Ono što žele najviše da vam prodaju (sa najboljom maržom) prodavci će staviti u sredinu raspona cena. Najskuplji proizvod (namerno precenjen) neće se mnogo prodavati, ali je on tu da zaplaši cenom i da pokaže koliko je taj srednji povoljna prilika. Koliko će se kupcu cena učiniti povoljnom u stvari zavisi od toga kako je kreiran raspon cena nekog proizvoda (od poređenja sa jeftinijim i skupljim). S obzirom na to da većina kupaca ne zna proizvodnu cenu televizora, kreiranje optimalnog raspona cena kupcu će stvoriti percepciju o povoljnoj vrednosti željenog proizvoda. Samo po sebi, snižavanje celokupnog raspona cena (recimo od 500 na 400, od 800 na 700, i 1.500 na 1.400) neće uticati da kupci više kupuju.
Ispričaću vam jednu istinitu priču. Davne 1973. godine u Sen Tropeu na jahtu tadašnjeg “kralja bisera“ Salvadora Asaela došao je njegov komšija milioner koji se upravo “penzionisao“ i kupio atol na Tahitiju. Imao je želju da se i dalje nečim bavi, a jedinu robu koju je sa tog ostrva mogao da ponudi bili su polinežanski crni biseri, za koje u to vreme niko van Tahitija nije znao. I tako uđu oni u partnerstvo, ali pošto se za crne bisere dotad nije čulo, niko nije hteo da ih kupi čak ni po duplo manjoj ceni od cene “normalnih” belih bisera. Kad su skoro već digli ruke od posla, Salvador učini sledeće: Plasirao je glamurozne oglase u najprestižnijim magazinima gde je nove crne bisere prikazao ne sa običnim belim biserima, već zajedno sa dijamantima, safirima i ostalim skupim dragim kamenjem. Crne bisere on je onda ponudio samo u najskupljim juvelirnicama na Petoj aveniji u Njujorku, po ceni duplo većoj od običnih bisera, ali nešto manjoj od skupog dragog kamenja. Vrlo brzo crni biseri bili su jedan od najprodavanijih artikala u skupim juvelirnicama širom sveta. I dan-danas oni su znatno traženiji i skuplji od svojih belih “rođaka”.
Verujte da ovu priču sa Tahitija danas viđamo i u Srbiji. Sposobni prodavci veoma dobro znaju da prodajna cena proizvoda nema nikakve veze sa potražnjom na tržištu. Nažalost, većina kompanija u Srbiji (i njenih direktora) ne smatra prodaju aktivnošću kojom se može unaprediti percepcija vrednosti proizvoda, već rešenje u slučajevima manje potražnje vide isključivo u obaranju cena. Većina tih kompanija praktično ne prodaje proizvode, već samo isporučuje proizvedenu robu, pa nije čudo da su na granici rentabilnosti poslovanja, jer jedini način ostvarenja konkurentnosti na tržištu vide u snižavanju cena (na račun smanjenja plata i otpuštanja zaposlenih).
U prethodnom postu može se videti KAKO nam je u Srbiji?
Jovan Cvijić to divno obrazlaže:
Mnogi politički ljudi mnogo se svađaju, u celom njihovom radu preovlađuju lični motivi, kašto prostačka taština, motre jedni na drugog i često su u stanju izneti jedan o drugome i najneverovatnije informacije. Dalje ima mnogo pakosti, zlobe, mržnje …
Ova karikatura to lepo pokazuje:
A ovaj isečak iz novina jasno pokazuje ZAŠTO nam je tako kako nam je!
Kad umesto brige o duši i duhovnom, imate brigu o mercedesima, džipovima, roleksima, ekonomskoj i političkoj moći.
Fenomenalna karikatura o birokratiji na grbači Srpskog seljaka i privrednika
Podsetila me na priču mog oca koji je krajem sedamdesetih na službenom putu u Kopru video demonstracije radnika koji su na čelu naravno nosili Titovu sliku, a iza nje parole: Druže Tito, ne može se više, jedan radi a osmoro piše.
Pitanje je: Kome se danas žaliti na državnu birokratiju kad su nam je oni koje smo “izabrali” i nametnuli?
Eto pre neki dan na TV-u i predsednik opštine Leskovac na pitanje da li je istina da su zapošljavali svastike i slično kaže: “Ma kakvi, to su cele porodice koje su uvaljivali na opštinske jasle.” Kaže još, tu su prednjačili Radikali, kojima je to bio glavni način stimulisanja glasačke baze. Na dan kad je stupao na dužnost pretsednika opštine volšebno je zaposleno preko sto ljudi u opštini Leskovac.
Fenomenalna karikatura pre neki dan u Novostima, da joj komentar nije potreban.
Ja imam potrebu da napomenem da su za smanjenje ove nemani (budžeta republike Srbije) planirana otpuštanja nekoliko hiljada zaposlenih u administraciji. Koliko god to svima nama izgledalo nedovoljno i smešno, najgore od svega je što će (po starom običaju) prvo otići oni koji nešto vrede i znaju. Tako će neman ostati bez ono malo pameti koje joj i sada nedostaje, pa zamislite kako će nam tek onda s njome biti?
NOVO - “LEAN Six Sigma u prodaji” - Poslovna Znanja + PLUS
Bio sam mesec dana u Kanadi i stalno mi se u glavi vrtelo pitanje: Zašto se u Srbiji ne živi kao u Kanadi? Pre samo 120 godina mi smo bila napredna Evropska drzava na koju su svi mogli da se ugledaju. U to vreme Kanada je uglavnom bila nenaseljena zemlja otvorenih prerija i netaknute divljine. Danas, neopisiva razlika. Pogledajte samo ove dve slike, prva autoputa sa 8 traka u jednom i 8 traka u drugom smeru (slobodno izbrojte) i čistog urednog i brzog metroa za zadovoljnu radničku klasu. Pokušajte ujutru u Beogradu da krenete na posao, a da vas ne izgaze i izgužvaju u jednom od GSB autobusa.
Verujte, niti se u Kanadi teže i više radi, niti su pametniji, niti su oranice plodnije, niti je voda čistija. Ali imaju nešto što mi nemamo. Imaju državu i državno uređenje, odnosno političare koji misle i rade za dobro svog naroda. Imaju i oni tajkune, ali njihovi ne gledaju samo kako da isisaju novac od običnog naroda i prenesu ga u inostranstvo. Imaju stanje svesti u narodu i u državi, da žele da svima bude dobro, da svi napreduju i da su svi srećni i zadovoljni, a ne da je samo meni dobro, a da komšiji mora da crkne krava.
Samo da što pre uđemo u Evropsku Uniju, kolko god sile mraka pritiskale unazad. Valjda će uskoro i za mlade ljude u Srbiji konačno zasijati sunce (a ne samo za lopove i prevarante).
NOVO - “LEAN Six Sigma u prodaji” - Poslovna Znanja + PLUS
Na FON-u, “Fakultet Organizacionih Nauka” u Beogradu, održan je internacionalni skup stranih studenata tehnike “Šta svet želi? WWW Marketing“ (What World Wants? WWW Marketing!)
Kao deo njihovog edukacionog programa, za grupu studenata iz petnaestak Evropskih zemalja, Miodrag Kostic je održao predavanje na engleskom jeziku “Inovacije na Internetu“.
Prošle nedelje (subota 28 Februara) bili smo u Kragujevcu. Za Biznis Start-up Centar održali smo trening “Inovacije i Internet Poslovanje“. Veliko je zadovoljstvo videti toliko pametnih, ambicioznih, mladih ljudi koji su pozitivni i veruju da je budućnost njihova. Kada bi i svi ostali u Srbiji, (posebno državni organi), imali takvu pozitivnu energiju, iz ove Svetske krize izašli bi jači od Švajcarske. Divno smo se proveli u Kragujevcu (da ne pominjem večeru i najbolje kolenice koje smo ikada probali).
NOVO - Plan Prodaje “Prodajna Akademija” Poslovna Znanja + PLUS
Prošli vikend 26 i 27 Decembra ja i Miloje Sekulić bili smo u Prijepolju. U organizaciji Kancelarije za Mlade Prijepolja “Nova Vizija” i u saradnji sa Agencijom za marketing, konsalting i dizajn ”AT HAUS” održali smo dvodnevni trening “Prodajna Kominikacija i Internet Poslovanje”.
Kancelarija mladih funkcioniše kroz Klub Mladih u Pijepolju, koji obavlja servisnu i programsku funkciju Kancelarije zajedno sa Savetom za mlade Kluba mladih, pri lokalnoj samoupravi opštine Prijepolje. Svakako jedna od najboljih organizacija mladih u Srbiji, izuzetno korisna, posebno u Prijepolju gde su ovakve inicijative najpotrebnije.
Ukratko, uživali smo u svom poslu. Domaćini su nam posvetili izvanrednu pažnju, polaznici su bili aktivni i veoma zainteresovani za treninge. Prijepolje je prijatno mesto (čak i kad je hladno), a evo i slike Muzeja sa postavkom stalne izložbe Vlade Divca.
Uživali smo u domaćim tufahijama i izvanrednoj kafi. Kao na odmoru!
Sve u svemu, divan osećaj je da uradite svoj posao, a da rezultat bude pozitivna promena svesti kod mladih pametnih ljudi. Rado ćemo ih ponovo videti.
NOVO - Plan Prodaje “Prodajna Akademija” Poslovna Znanja + PLUS
U četvrtak 16. oktobra bili smo gosti Udruženja menadžera Šapca. Povremeno smo u prilici da pred prijateljima u različitim delovima zemlje održimo informativno-edukativno-motivacionu prezentaciju (ne volim reč “predavanje”) koju zovemo “Inovacija i internetizacija poslovanja“. Mile napravi uvod uvodeći slušaoce u inovacioni mod a posle ih ja trujem idejom o primeni interneta u poslovanju. Povremeno, kao pre godinu dana u Boru ubacimo i radionicu. Na žalost i Šabac smo došli prekasno (oko pola osam) a i publika je bila zaista veoma brojna pa je interakcija u tom smislu izostala. Sa druge strane tokom celih sat i po priče bili smo poprilično često prekidani pitanjima i sugestijama što nam se veoma dopalo i što smo podsticali.
Miodrag Kostić podstiče inovativno razmišljanje šabačkih menadžera
Ja Šabac poznajem iz potpuno drugačije priče, od pre nekih 12 godina. Bilo je to vreme pod Miloševićem, pred bombardovanje, dani protesta. Jadno, sivo, maglovito i depresivno. Privreda koja ne radi, sankcije, jad i beznađe.
Šabac je danas primer grada u unutrašnjosti Srbije koji je uzeo svoju sudbinu u svoje ruke. Nekada snažno trgovačko središte, centar Mačve koja je nekada bila žitnica Srbije a potom grad sa snažnom industrijom nije čekao diktat države, niti sredstva koja bi došla “iz Beograda”. Preduzetne i preduzimljive osobe iz lokalnog miljea uložile su svoja sredstva u privatizaciju pojedinih pogona izgrađenih još osamdesetih, pokušale i uspele da se nametnu i pozicioniraju na privrednoj mapi Srbije. Ako se tome doda činjenica da nema iole ozbiljnije banke koja posluje u Srbiji a da nije prisutna i u Šapcu i da su pootvarana predstavništva trgovinskih lanaca koji su i inače prisutni, a neki su i šabački ekskluzivitet slika je skoro potpuna. Na nju treba dodati i najveću investiciju i nekretnine u Zapadnoj Srbiji, stambeno poslovni kompleks “Sava grad” i samu činjenicu da je grad izgrađen, ušminkan, skockan i veoma lepo osvetljen pa je pozitivna slika zaokružena.
Miloje Sekulić u svom poznatom estradnom stilu propagira upotrebu interneta u poslovanju
Posle formalnog usledio je neformalni ali jednako zanimljiv deo druženja u klubu - restoranu kompanije “Farmakom MB” kome su prisustvovali osnivači i neki od članova UMŠ-a. Veoma mi se dopala zdrava energija ovih ljudi. Odavno nisam čuo da neko ko se ozbiljno i uspešno bavi biznisom pominje, a da to zvuči zaista iskreno, svoju ulogu u zajednici i potrebu da za tu zajednicu nešto učini. Menadžeri Šapca su se organizovalii krenuli u akciju, prvenstveno u edukaciju. Njihov neredni veliki projekat je izrada i lansiranje poslovnog portala njihovog grada i regije na adresi www.sabac.biz. Svratite posle 1. novembra na ovu adresu.
NOVO - Javni treninzi - “Prodajna Akademija” Poslovna Znanja Plus
