Pre par meseci stigne mi privatna poruka od Zokija - Rain Dog-a na DPT-u koja je počinjala ovako: “…interesuje me koliko bi koštalo da Miloje Sekulić održi u Boru dva predavanja iz oblasti E-marketinga (za široke narodne mase i za privrednike)…”. Odgovorio sam mu da informativno-edukativno-motivaciona predavanja koja za cilj imaju popularizaciju primene interneta ne naplaćujem. Jednostavno smatram da mi je internet dovoljno dao i da će mi tek dati u budućnosti pa je fer da i ja i moja ekipa nešto i uložimo u njegovo popularizovanje da bi bilo bolje za sve. Uostalom internet mi je mogućio da se materijalno solidno obezbedim, profesionalno ostvarim a najbitnije od svega mi je što sam za ovih sedam godina tokom kojih se na razne načine internetom i savremenim poslovanjem bavim upoznao mnogo zaista sjajnih ljudi raznih godišta koji po po inteligenciji, po obrazovanju i uopšte po ljudskosti i dobroti dobrano odskaču od proseka. Veoma me raduje što je sve više prilike da se družimo a priliku kao što je bila ova poslednja u Boru možemo i sami da upriličimo. Kako nam je lepo bilo pogledajte u ovoj galeriji.
Na rudarskom damperu koji odjednom nosi 50 tona rude
Dogovor sa Rainn Dog-om je postignut lako. On i njegova ekipa iz Borske internet organizacije BITNO su se pobrinuli za sve detalje organizacije i bili su zaista sjajni domaćini. Uz pomoć preduzeće Digimed koje je sponzorisalo događaj obezbedili su salu biblioteke u koju se udobno smestilo oko 40 slušalaca, uradili su kompletnu promociju događaja i pobrinuli se za naše putne troškove a špikovanu jagnjetinu u Brestovačkoj banji ću dugo pamtiti. Pripremili su i tehniku potrebnu za događaj i veoma profesionalno a opet opušteno i bez nervoze sproveli njegovu realizaciju. Posle predavanja su nam pokazali grad gde smo se dugo zadržali u šetnji i fotografisanju u parku koji je deo na otvorenom Muzeja rudarstva.
Tijana i Mile kao heroji rada sa rudarskom pneumatskom bušilicom
Posle parka smo otišli do “rupe“ i to je jedan od najfascinantnijih prizora koje sam video uživo. Zamislite da idete od centra ka periferiji gradića od 35.000 stanovnika, sa čudno crnim i garavim fasadama, koga stanovnici polako napuštaju. Krećemo se širokom ulicom sa drvoredom na čijim obodima su predratne vile sada poprilično ruinirane. Igor i Zoki su mi rekli da su to bile kuće građene za francuske inženjere koji su pre drugog svetskog rata radili na istraživanju i vađenju rude. Ulica je vodila ka rudniku, nekoliko kilometara van grada. Odjedanput se preko ulice ispreči visoka novopostavljena ograda od bodljikave žice i tabla da je pristup zabranjen. Gomila je đubreta okolo ali to nam ne smeta da zaobiđemo ogradu na njenom kraju, pored zida razrušene kuće na kome piše: “Ko poslednji ode neka ugasi svetlo.” Posle prelaska preko brdašceta zemlje koja je pre postavljanja ograde verovatno služila da se neko kolima ne zaleti u bezdan stojimo na ivici napuštenog površinskog kopa. Ono što me fasciniralo je nemogućnost da mu odredim dimenzije. Dubok je bar 500 metara, možda i više. Ovalnog je oblika a do suprotnog kraja ima nekoliko kilometara, 4 ili 5 najmanje. Širinu se ne usuđujem da procenim. Na ovoj slici možete da bar približno vidite o kakvom se čudu radi a uživo je utisak mnogo jači.
“Rupa” koju je teško sagledati
Nego da se vratimo na sam događaj. Postavili smo sebi zadatak da pripremimo predavanje čija su ciljna grupa preduzetnici kojima treba objasniti zašto je dobro da koriste mogućnosti koje im internet pruža da unaprede svoje poslovanje. Sem toga hteli smo da pripremimo priču koja može danas-sutra da pomogne osobama koje se profesionalno bave internetom da objasne svojim klijentima zаšto treba da ulažu u svoje prisustvo na njemu i da će im se to isplatiti. Jednostavno i praktično, sa mnogo primera, inspirativno. Odlučili smo zato da izađemo iz okvira interneta i u prvom delu događaja, koji je trajao puna tri sata, govorimo o inovacijama kao načinu za ostvarivanje konkurentske prednosti. Jer o tome se u stvari radi!
Besmisleno je nagovarati ljude da počnu da koriste internet samo onako, interneta radi. Suština je da se posluje brže, bolje i efikasnije pa samim tim i kokurentnije. Mile je pripremio draft varijantu svog treninga iz inovacija dajući mi loptu na volej za priču o primeni interneta u poslovanju. Ono što publika sigurno nije očekivala a u čemu je sudeći po reakcijama i aktivnom učešću uživala bila je pokazna radionica koju je vodila Tijana, član Asocijacije CEFE trenera Srbije, u kojoj su učesnici ali i gledaoci koju su im sve vreme pomagali dobili zadatak da inoviraju svoju proizvodnju i postignu bolji rezultat uz “…manje škarta od Japanaca!”. Rešenje do koga je došlo 16 učesnika uz veliki doprinos publike pokazalo je da ljudskoj inventinosti, kada joj se dozvoli da se razvije, nema granica.
Zaključci do kojih smo došli tokom diskusije pomogli su nam da objasnimo pojam i potrebu za inovacijama a primer sa inoviranjem poslovanja e magazina, našeg medijskog sponzora, koji je zahvaljujući primeni mogućnosti koju pruža internet prešao iz štamparije u Beogradu u štampariju u Subotici i tako uštedeo lepu sumu novca svakog meseca bio je kopča za moj deo priče o mogućnostima koje internet pruža za unapređenje poslovanja.
Sve u svemu mislim da je bilo veoma lepo i korisno a videćemo šta će borani reći. Oni su veoma aktivni blogeri. Borska blogerska zajednica broji oko 40 blogera a u najavi je njihov masovni dolazak na Blog Open.
Mislim da Zoki ne treba da bude nezadovoljan odzivom privrednika i preduzetnika. Meni se publika veoma dopala. Retko kada kad držim predavanja u njoj ima toliko “bistrookih”. Tako zovem osobe koje sa pažnjom prate ono što se izlaže i upijaju to u sebe. Pri tom su prisutni bili veoma zainteresovani i aktivni i siguran sam da će sutra znati i želeti da iskustvo koje su stekli prenesu i posredno podstaknu neke druge da obrate pažnju na mogućnosti koje internet pruža i da pokušaju da ih iskoriste. “Kamenčić koji je bačen u okean na obali Japana može da izazove oluju na zapadnoj obali Amerike”. Treba samo vremena i strpljenja.
Imali smo sjajnu publiku - “Bistrooki”
Mi smo spremni da ovo što smo radili u Boru radimo pod istim uslovima širom zemlje. Treba naravno uskladiti vreme i obaveze i pobrinuti se za pitanja organizacije ali ako postoje volja, želja i sjajan lokalni partner kakav je BITNO nije ništa teško. Ovaj događaj u Boru bio je i prva aktivnost NVO “Napredna Srbija” koju smo osnovali pre oko godinu i po dana sa željom koja se odslikala u njenom imenu. Želimo da damo svoj doprinos napretku naše zemlje na polju kojim se bavimo i koje najbolje poznajemo. Sasvim u skladu sa Marfijevim zakonima i srpskom poslovicom “Obućareva deca hodaju bosa” sajt još nismo digli jer nam hosting na kome držimo naše prezentacije ne dozvoljava da dignemo više od tri bloga pa se sada dopisujemo sa njima.
Poslednje ali ne najmanje bitno je što su ovakvi događaji prilika da pronađemo lokalne partnere za program In House poslovne edukacije “Poslovna znanja”. Da oni vide koji model primenjujemo a da mi vidimo kakvi su oni organizatori. Suština interneta je u povezivanju. Hajde da radimo na tome!
