Juče sam gledao jako interesantnu dokumentarnu emisiju BBC-a o tome šta nas psihološki razlikuje od majmuna. Poznato je da se fiziološki jako malo razlikujemo, da nam je 94.3% DNK isto. I nećete verovati, od majmuna se i psihološki razlikujemo jako, jako, malo. Recimo šimpanze mogu da komuniciraju glasovima, koriste alate, rešavaju kompleksne probleme, planiraju akcije, čak inoviraju, a u određenim tipovima inteligencije gde je potrebno jako brzo pamćenje i reagovanje bolji su od ljudi sa faktorom 100 puta.
Međutim glavna i sudbonosna razlika, zbog koje su oni ostali na drvetu a mi otišli na mesec, je to da sarađujemo sa drugim ljudima ne samo iz sebičnih razloga, već za dobrobit zajednice. Da nismo samo okrenuti sebi i svojim sebičnim ciljevima (izolovani od sveta) već da možemo da saosetimo sa drugima i da im pomognemo, da zajednički ostvarujemo civilizacijski korisne ciljeve. Dok majmuni sarađuju međusobno samo i jedino da bi postigli svoje lične sebične ciljeve, čovek će raditi za dobro drugih, često i na svoju štetu.
Naravno i ljudske zajednice imaju svoje trenutke pada i povratka u životinjsko carstvo, ko mi u Srbiji zadnjih 20-tak godina. Rezultat je da je onda lošije za veliku većinu naroda, pa i društvo u celini. Onda veoma mala manjina (kleptokratija) u cilju očuvanja vlasti ubedi većinu kako je to bezakonje i izolacija od sveta najbolja za njih. Da je bolje bezakonje i pravo jačeg (siledžije), nego zakoni i uređena država koja štiti slabijega. Da je bolje ugledati se na satrapske režime srednje Azije (ruske satelite) nego uređene države Evropske Zajednice.
(Pravili anketu među ljudima u Srbiji koji su protiv sporazuma o pridruživanju EU. Njih 80% nema pojma sta piše u tom sporazumu i o čemu se tu radi. Kažu, pa zar tu ne piše da nam otimaju Kosovo?)
Neverovatno koliko ova priča o razlici između čoveka i majmuna pokazuje zašto nam je ovako kako nam je. Gledajući ovaj predizborni cirkus, imam osećaj da je oko mene čopor šimpanza negde u prašumama Konga, koji samo gleda svoj lični interes (upravne odbore), a na štetu zajednice (ponovo izolacija, šverc, Jezda i Dafina). Da nam se ne desi zbog toga ono što se mnogim čoporima kroz istoriju desilo, da polako izumru (na sreću civilizovanijeg ostatka sveta).
